Finansijsko knjigovodstvo

Računovodstvo je disciplina koja se bavi evidencijom svih finansijskih transakcija koje se dogode u jednoj poslovnoj organizaciji ( vidi sliku ) . Isključivo je istorijskog karaktera, odnosno evidentiraju se podaci koji se mogu dokazati da su se već dogodili (nikako ono što smatramo da će se tek dogoditi u bližoj ili daljoj budućnosti).

Uvod

Koreni računovodstva sežu u Mesopotamiju, a prosto računovodstvo se spominje u Bibliji (Novi zavet) i Kuranu. Računovođa je osoba koja evidentira (vodi) račune u poslovne knjige.

Prema propisima o porezu na dohodak dve su knjige od izuzetne važnosti:

• Knjiga prijema i izdataka;
• Knjiga prometa.

Osim te dve knjige, evidencija koje jedna poslovna organizacija treba voditi je više, u zavisnosti od vrste organizacije i razmera do kojih se proteže njena poslovnost.

Najpoznatije su:

• Evidencija o potraživanjima i obvezama;
• Evidencija o nabavci i upotrebi reprodukcijskog i potrošnog materijala, hrane, pića i napitaka;
• Popis dugotrajne imovine itd.

Metod dvojnog knjigovodstva

Dvojno knjigovodstvo (engl. double-entry book-keeping (recording), nem. doppelte Buchführung) je sastav evidentiranja poslovnih promena po kojem se svaka poslovna promena (koja zadovoljava uslove evidentiranja) iskazuje na (barem) dva konta, od kojih barem jedan konto duguje i barem jedan potražuje. Nastale poslovne promene odnose se na stanja i promene stanja sredstava, obveza prema izvorima sredstava, prihoda, rashoda i poslovnog rezultata. Princip dvojnog knjigovodstva jedan je od osnovnih principa računovodstva.

Računovodstveni proces

Usporedno knjiženje jedne ekonomske transakcije na dva ili više konta bazira se na činjenici da se svako kretanje imovine odvija u dva smera, tj. svako povećanje jedne stavke imovine rezultira smanjenjem neke druge stavke imovine ili povećanjem obveza. Dvojno knjigovodstvo obuhvata svu imovinu preduzeća po delovima i u ukupnom iznosu, po pojavnim oblicima i po obvezama nastalim njenim pribavljanjem, pa iz toga proizlazi jednakost imovine s dugovima i vlasničkim kapitalom (aktiva jednako pasiva). Poslovne promene iskazuju se vrednosno.

Računovodstvene knjige

Poslovne knjige vode se po načelu sistema dvojnog knjigovodstva. Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige ( vidi sliku ) . Dnevnik je poslovna knjiga u koju se unose knjigovodstvene promene u skaldu sa vremenskog nastanka. Dnevnik se može uspostaviti kao jedinstvena poslovna knjiga ili više knjiga koje su namenjene za promene na pojedinim grupama bilansnih računa ili za vanbilansne račune. Glavna knjiga je sistemska knjigovodstvena evidencija promena nastalih na finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja. Glavna knjiga sastoji se od dva odvojena dela i to: Bilansni računi i vanbilansne računi. Glavna knjiga mora da sadrži unapred pripremljena konta koja, u skladu sa potrebama preduzetnika, obezbeđuju podatke za godišnje finansijske izveštaje. Pomoćne knjige se u pravilu vode zasebno.

Računovodstveni subjekti

Pod računovodstvenim subjektima u praksi i u računovodstvenoj literaturi podrazumevaju se pravna lica, a u određenim slučajevima i fizička lica za čije poslovanje se vodi računovodstvo i sastavljaju finansijski izveštaji. Zbog javnog interesa, obaveza vođenja računovodstva, sastavljanja, prezentovanja i javnog objavljivanja finansijskih izveštaja za pojedine grupe pravnih lica određena je posebnim propisima. U tom smi sl., uobičajeno je da se pravna lica kao računovodstveni subjekt dele na profitne i neprofitne. Dakle, kriterijum podele svih pravnih lica nije uspešnost poslovanja, profitabilno (uspešno - dobit) i neprofitabilno (neuspešno - gubitak) poslovanje, već njihov motiv osnivanja i cilj poslovanja, odnosno postojanje i obavljanje određenih delatnosti. Samo se uspešnost ili neuspešnost poslovanja pravnih lica koje su osnovana radi ostvarivanja dobiti meri visinom dobiti ili gubitka. Samo pravna lica koja su osnovana zbog ostvarivanja dobiti mogu poslovati profitabilno ili neprofitabilno.

Dokumenta - osnovne knjigovodstvene isprave

Knjigovodstvene isprave čine sledeća dokumeta:

Dokumenta platnog prometa:

Izvodi sa žiro računa, izvodi sa tekućeg računa, izvodi sa deviznog računa, prilozi uz žiro, tekući i devizni račun, kao što su kopije instrumenata platnog prometa o isplatama i naplatama.

Blagajnička dokumenta:

Blagajnički dnevnik je izveštaj za svaku vrstu gotovine i valute kao i drugih novčanih vrednosnih papira, sa prilozima - izvorna dokumenta o naplati odnosno povećanju gotovine odnosno drugih vrednosti koje se iskazuju i vode u blagajni (računi, priznanice, bonovi, taloni, hartije od vrednosti i sl.), izvorna dokumenta o isplatama iz blagajne, odnosno o smanjenju imovine – gotovine u blagajni odnosno naknade koje se isplaćuju preko blagajne, putni nalozi, gotovinski računi, priznanice po kojima je izvršeno plaćanje drugim pravnim licima).

Dokumenta o nabavci su:

Dokumenta osnovnih sredstava i gradjevinskih objekata, materijala, sitnog inventara, robe i usluga, dostavnice, propratnice (otpremnice) dobavljača o izvršenoj dostavi, prevoznice (tovarni list, konosman, odnosno drugi dokument) prevoznika odnosno špeditera, fakture dobavljača o izvršenom obračunu izvršene isporuke, prijemnice računopolagača o primljenoj sadržini isporuke, kalkulacije cene, zapisnik o utvrđenim razlikama prilikom prijema, odnosno oštećenju ili manjku, kvaru, lomu i rasturu nastalom kod isporuke ili prilikom transporta, obračuni uvoznika za uvezen materijal, robu ili druge predmete.

Dokumenta o prodaji proizvoda, robe ili usluga:

To su otpremnice, prevoznice (tovarni list, prevoznica, konosman i sl.), fakture o izvršenom obračunu vrednosti prodatih proizvoda, robe ili usluga, zapisnik o izvršenoj proceni vrednosti rashodovanih sredstava, i zastarelog i neupotrebljivog materijala i robe, interne prenosnice materijala, robe i druge imovine iz jednog magacina u drugi odnosno od jednog računopolagača drugom i sl.

Dokumenta o izvršenim radovima u procesu proizvodnje, obradi, doradi i sl. odnosno o učinjenim troškovima:

To su tadni nalozi, operaciona odnosno radna lista, predatnice gotovih proizvoda u magacin, zapisnik o škartu nastalom u proizvodnji i sl.

Primanotna dokumenta (dokumenta ostalih poslovnih promena):

To su obračuni prihoda i rashoda koji se razgraničavaju, obračuni proizvodnje, popisne liste (elaborat o popisu), rešenja, odluke, potvrde, početni bilans i sl.

Osnovni finansijski izveštaji

Ciljevi finansijskog izveštavanja definisani su u Okviru MSFI (Međunarodni stadard finansijskog izveštavanja):

1. Pružanje informacija o finansijskom položaju, uspešnosti poslovanja i promenama finasijskog položaja preduzeća, što je korisno širokom krugu korisnika u donošenju ekonimskih odluka;
2. Finansijski izveštaji pokazuju rezultate upravljanja ili odgovornosti menadžmenta za poverene im resurse. Korisnici informacija koriste finansjiske izveštaje kako bi procenili efikasnost menadžmenta i njhovu nadležnost;
3. Finansijski izveštaji služe za donošenje odluka, kao što su: da li ulagati u neke poslovne subjekte, prodati ulaganje (deonice, udele) subjekta ili ih zadržati, da li zadržati menadžment poslovnog subjekta ili ga zameniti novim menadžementom, itd.

Korisnici finansijskih izveštaja

Korisnici finansijskih izveštaja su primarno spoljni korisnici kao i interni menadžement. Prema MSFI najvažniji korisnici finansijskih izveštaja su: sadašnji i potencijalni ulagači, zaposleni, zajmodavci, dobavljači i ostali poverioci, kupci, država i njene agencije i opšta javnost. Investitori i poverioci zahtevaju inforamcije o budućem novčanom toku iz praktičnih razloga. Investitori su zainteresovani hoće li vratiti uloženi iznos u budućnosti iz dividendi ili udela ili kamata, i sl. Poverioci su zainteresovani za povraćaj plasiranih sredstava ili za naplatu potraživanja.

Pretpostavke i kvalitativna obeležja finansijskih izveštaja prema MSFI

Dve su osnovne pretpostavke u Okviru MRS 1 - "Prezentacija finansijskih izveštaja":

1. Nastanak događaja;
2. Neograničenost vremena poslovanja.

Prema pretpostavci nastanka događaja učinci transakcija se priznaju kada nastanu (a ne kada se isplati ili primi novac ili njegov ekvivalent, kao kod poslovanja nekih zanatlija - fizičkih lica, koje svoje knjige vode po novčanoj osnovi) i beleže se u računovodstvnim evidencijama i uključuju u finasijske izveštaje perioda na koje se odnose. Finansijski izveštaji sastavljeni na načelu nastanka poslovnog događaja informišu korisnike, kako o prošlim transakcijama tako i o obavezama koje će se novcem platiti u budućnosti kao i o imovini za koju će novac biti primljen u budućnosti. Poslovni subjekti prema načelu nastanka događaja sastavljaju sve finasijske izveštaje osim izveštaja o novčanom toku, koji se bazira na novčanoj osnovi.