Prosečne cene zaliha

Calculus razlikuje Prosek i Ponderisani prosek kao dva izbora formiranja knjigovodstvene cene magacina. Oba koriste količine, ali ne koriste isti odnos vrednosti i količine. Zato različita cena nije sama po sebi dokaz da je kartica pogrešna.

U programu Osnovni podaci otvorite Organizacionu strukturu firme i u stablu izaberite konkretan magacin. Proverite Vodi se po ceni, Form.knjig.cene i Form.nab.cene. Prosek i Ponderisani prosek su izbori u formiranju knjigovodstvene cene, a ne nazivi tipova magacina.

U Tipovima magacina postoje i inicijalni parametri za formiranje novih magacina. Nemojte pretpostaviti da promena inicijalnog parametra menja već postojeći magacin.

Vodi se po ceni određuje da li se zaliha vodi po nabavnoj, veleprodajnoj ili maloprodajnoj ceni. To je odvojeno od načina formiranja cene. Na magacinu sa postojećim prometom promena načina vođenja može biti zabranjena. Ne menjajte podešavanje samo da biste dobili očekivani broj.

Za redovan izlaz, uz izbor Prosek, cena se dobija iz prethodne proknjižene kartice izabranog artikla u izabranom magacinu:

Prosek = vrednosni saldo preostale zalihe / preostala količina.

Kod magacina koji se vodi po nabavnoj ceni to je prosek nabavne vrednosti preostale zalihe. Posle novog prijema nova vrednost i nova količina ulaze u odnos. Za magacin vođen po prodajnoj ceni knjigovodstveni saldo nije automatski nabavna vrednost.

Uz izbor Ponderisani prosek, za knjigovodstvenu cenu redovnog izlaza koristi se drugi odnos iz prethodne kartice:

Ponderisani prosek = kumulativna vrednost ulaza / kumulativna količina ulaza.

Izlaz smanjuje stanje i saldo zalihe, ali ne postaje novi ulaz u ovaj odnos. Zato prosečna cena svih obuhvaćenih ulaza može da se razlikuje od proseka samo preostale zalihe. Početno stanje i obuhvat kartice moraju biti pravilno postavljeni; ovo nije obećanje jednog proseka za proizvoljan kalendarski mesec ili celu istoriju firme.

Magacin se vodi po nabavnoj ceni, bez dodatnih troškova, nivelacija i valutnih razlika. Početno stanje je 100 komada po 1.000. Zatim se izda 50 komada, pa primi 150 komada po 1.100.

Cena narednog redovnog izlaza je:

• Prosek: 215.000 / 200 = 1.075.
• Ponderisani prosek: 265.000 / 250 = 1.060.

To nisu prosti proseci dve cene. Količine su ponderi: na primer, 10 × 80 + 30 × 90, podeljeno sa 40, daje 87,50, a ne 85.

Ako se iz prethodnog primera zatim izda još 100 komada, obračun je:

Drugi red zadržava prethodni izlaz od 50 komada po 1.000. Sam obračun naredne stavke nije ponovo vrednovao taj raniji izlaz po 1.060. Zato je preostali saldo 109.000, a ne automatski 106.000, iako je cena novog izlaza 1.060.

U računovodstvenoj teoriji periodični ponderisani obračun može koristiti prosek ulaza za vrednovanje izlaza celog obuhvaćenog perioda. Isti broj 1.060 ne dokazuje da je takav retroaktivni postupak izvršen u Calculusu. Ne izjednačavajte izbor cene sa automatskom korekcijom ranijih dokumenata ili knjiženjem razlike u glavnoj knjizi.

Pri nultoj količini nema deljenja nulom: obračun prosečne cene traži prethodnu upotrebljivu stavku kartice. Zato nulta trenutna zaliha ne znači da funkcija cene uvek vraća nulu. Ako odgovarajuće prethodne stavke nema, osnovna funkcija vraća nulu; konkretna vrsta dokumenta može imati posebna pravila izbora cene.

Ako se posle prijema iz primera izda svih 200 komada po 1.075, stanje i saldo postaju nula. Nov prijem od 2 komada po 200 daje stanje 2 i saldo 400. Uz Prosek naredna cena je 200. Prosek prethodnih ulaza ne resetuje se samo zbog potpunog utroška: u ovom primeru kumulativni odnos je 265.400 / 252 = 1.053,174603…. To je rezultat izbora Ponderisani prosek na tim istim podacima.

Magacin vođen po veleprodajnoj ili maloprodajnoj ceni može odvojeno imati paralelnu nabavnu vrednost. Prodajni knjigovodstveni saldo i nabavni saldo nisu ista osnovica. U osnovnoj funkciji prosečne paralelne nabavne cene koristi se nabavni saldo / stanje, dok se za knjigovodstvenu cenu uzima njen odgovarajući saldo i izabrani način formiranja.

Zato izbor u Form.nab.cene ne treba prepisati kao isto pravilo iz Form.knjig.cene. Isti natpis nije dovoljan da se svim karticama i svim dokumentima pripiše ista formula. Kod vođenja po nabavnoj ceni nabavni i knjigovodstveni obračun su povezani; kod prodajnih cena proveravaju se odvojeno.

Obračun traži prethodnu proknjiženu stavku istog artikla i magacina koja ulazi u izabranu karticu. Važni su datum i redosled stavki, a ne samo datum poslednje nabavke. Posebno proverite redosled ulaza i izlaza istog dana.

Jedinica cene i novčani iznos nisu isto. Obračun može čuvati više decimala cene, dok se novčani iznosi zaokružuju na dve decimale. Množenje cene zaokružene samo za prikaz ne mora ponoviti iznos sa kartice.

Kada proveravate neočekivan rezultat:

1. Izaberite tačan artikal, magacin, valutu i vrstu kartice.
2. Proverite način vođenja i oba podešavanja formiranja cene.
3. Proverite početno stanje, datume, redosled, knjiženost, količine i cene ulaznih i izlaznih stavki. Izdvojite nivelacije, povrate i minus.
4. Razdvojite stanje, saldo, cenu izlaza i kumulativne ulaze; proverite upravo odnos koji pripada izabranom načinu obračuna.
5. Ako su menjani podaci koji utiču na ranije kartice, koristite postupak Ažuriranje kartica magacina za odgovarajući obuhvat i ponovo proverite karticu. Nemojte zbog razlike napamet brisati dokumente ili praviti korektivna finansijska knjiženja.

Ovo objašnjenje pokriva navedene redovne ulaze i izlaze. Ne određuje samo po sebi rezultat negativne zalihe, svake nivelacije, povrata, popisa, proizvodnje ili deviznog obračuna. Takve stavke proveravaju se posebno.

• Organizaciona struktura firme
• Tipovi magacina
• Vođenje kartica po tipovima dokumenata
• Ažuriranje kartica magacina